Audio sistemi i ozvučenje → Audio članci

Na prvi pogled deluje logično da će veći broj zvučnika automatski doneti bolje ozvučenje prostora. U praksi, veoma često se dešava upravo suprotno.

Problem mnogih sistema nije nedostatak snage, već nekontrolisano preklapanje zvuka, loš raspored sistema i neprilagođenost akustici prostora.

Kada se zvučnici postavljaju bez jasnog plana:

• različiti izvori zvuka dolaze do publike u različitim vremenskim intervalima,

• dolazi do preklapanja i faznih problema,

• govor postaje manje razumljiv,

• vokali gube jasnoću,

• a prostor postaje naporan za slušanje.

U takvim situacijama često se pokušava rešavanje problema dodatnim pojačavanjem sistema, što veoma lako dovodi do još većeg haosa u prostoru.

„Glasan sistem ne znači automatski i dobar sistem.“

Pravilno projektovan audio sistem ne zasniva se samo na broju zvučnika, već na:

• kontroli pokrivanja prostora,

• pravilnom usmeravanju zvuka,

• kontroli refleksija,

• ravnomernom nivou zvuka,

• i usklađivanju sistema sa akustikom objekta.

U pojedinim prostorima manji broj pravilno raspoređenih zvučnika može dati znatno bolji rezultat od velikog broja nasumično postavljenih sistema.

Posebno je važno razumeti da:

• prvi redovi ne treba da trpe previsok nivo zvuka,

• zadnje zone ne smeju ostati bez razumljivosti,

• a bočne zone prostora ne treba da budu akustički „mrtve“.

Zbog toga se kod ozbiljnijih sistema koriste:

• fill zone,

• delay zone,

• kontrolisana disperzija,

• DSP obrada,

• i pažljivo planiranje pozicija sistema.

Cilj kvalitetnog ozvučenja nije samo postići visok SPL, već omogućiti da prostor zvuči prirodno, kontrolisano i prijatno za publiku.

„Pre prvog kabla dolaze: metar, digitron i razmišljanje kako zvuk putuje kroz prostor.“